Osam zanimljivosti o paprici

Kako je pronađena, kako je dobila ime, da li je povrće i kosve može da jede ljute papričice a da se zaljuti? Sve što niste znali o paprici otkriće vam sledećih deset zanimljivih činjenica!

1. Jedna od najstarijih kultura u svetu

Semenke ljutih papričica starije od 6000 godina, kao itragovi paprika na različitom praistorijskom kuhinjskom posuđu na prostorima centralne i južne Amerike, posebno Perua, ukazuju da je paprika jedna od prvih kultura koju je čovek uzgojio i koristio u jelima.

U Evropu su ih nakon otkrića Amerike doneli portugalski i španski brodovi tokom 16. i 17. veka, a do naših balkanskih predela stigla je trgovačkim putevima preko Turske.

2. Ime je dobila greškom

Kako priča kaže, Kolumbo ne samo da je bio u zabludi oko kontinenta koji je pronašao, te je tamošnje stanovništvo nazvao Indijancima,već je i za papriku bio ubeđen da je u stvari plod crnog bibera (Engl. peper,biber). Doduše, Kolumbo je prvo nabasao na suve ljute papričice i doneo ih uEvropu, gde su svi zajedno zaključili da zbog ljutog ukusa mora biti da je biljka neka vrsta bibera. Od tada pa sve do danas, paprika je zadržala ime po biberu.

3. Paprika je voće

Paprika u stvari spada u voće, i to zato što plod raste izbiljke koja cveta i sadrži semenke. I ako vam sada dok ovo čitate na pamet padaju još neke jestive biljke koje isto tako rastu, pa se pitate jesu li i one voće, u pravu ste, ovo važi i za paradajz, krastavac i tikvice, na primer.

4. Zašto ljute papričice nisu svuda jednako ljute

Svi mi koji volimo ljute papričice znamo da je prvi zalogaj najblaži, a kako se približavamo peteljci, paprika postaje sve ljuća i ljuća.To je zato što u ovom delu paprike ima najviše kapsaicina, koji daje onajpoznati osećaj vatre u ustima. Kapsaicin je najviše prisutan u onim tankim mesnatim delovima koji telo papričice spajaju sa semenkama, pa ako ga pažljivo odstranite, papričice će biti manje ljute.

A ukoliko se i desi da se kojim slučajem malo više zaljutite papričicom odmah popijte čašu hladnog mleka. Mleko sadrži kazein, sastojak kojiutiče na kapsaicin i ublažava njegovo dejstvo.

5. Paprika na dan za dobro zdravlje i vitku liniju

Samo jedna crvena paprika zadovoljiće čak više od 100% preporučenog dnevnog unosa vitamina C i do 300% preporučenog dnevnog unosavitamina A, koji će vid učiniti oštrijim, a dodatno ćete uneti i vitamin K1,vitamin E, folnu kiselinu, kalijum, gvožđe.
Uz sve ovo, paprika je siromašna kalorijama a bogata vodom, te je pravi čuvarvitke linije. Kao i naš ajvar, koji po jednoj kašičici sadrži svega 7 kalorija.

6. Vitamin C i beta karoten zaslužni su za ukus paprike

U zavisnosti od boje paprika, postoji razlika u ukusu, pa sutako one crvene najslađe upravo zbog visoke koncentracije vitamina C ibetakarotena koji je zaslužan za crvenu boju. Kako sazreva, paprika tako menja boju od zelene, preko žute do jarkocrvene, koja je u vrhu namirnica bogatih vitaminom C, čak od dva do četiri puta više od pomorandže, na primer.

7. Papričica je postala ljuta u samoodbrani

Veruje se da je kapsaicin u ljutoj paprici nastao kao odbrambeni mehanizam biljke da spreči razvoj gljivica i infekcija mikrobima koje mogu da prenesu insekti. Tako je primećeno da u onim područjima gde prirodno ima više insekata rastu ljuće papričice.

8. Ko može da jede ljutu papriku a da se ne zaljuti

Glavni krivac za osećaj vatre u ustima kadazagrizemo ljutu papriku, kapsaicin, deluje samo na sisare. Ptice na primer,uopšte ne osećaju ovaj ljuti ukus i stoga imaju jednu od najvećih uloga uširenju divljih vrsta paprike, raznoseći njihove semenke.

‍

‍